Kada je reč o grejanju kuća i stanova trend koji ima stalan rast je
postavljanje podnog grejanja. Ovaj postupak omogućava da se obavi
zagrevanje prostorija ili u nekim situacijama samo dogrevanje prostorije
(kupatila, kuhinje, ulazi).

Materijal koji se nabavlja mora biti kvalitetan, koristiti cevi za toplu
vodu koje su baš namenjene za postavljanje podnog grejanja. To što iznad
njega ide podna obloga ne ostavlja mnogo prostora za improvizovanje, jer
svaka naknadna popravka može veoma mnogo da košta.

Način izračunavanja kolika je potrebna dužina cevi za grejanje kuće se
zasniva na tome da se utvrde koji su toplotni gubici objekta. Ceo proračun
je sličan tome kako se radi prilikom postavljanja radijatora. Preporuka bi
bila da se ne koristi odokativna metoda. Za zagrevanje se može koristiti
sistem centralnog grejanja sa vodom ili zagrevanje električnom energijom.

POSTUPAK MONTAŽE

Da ne bi došlo do neke zabune čitav sistem mora da osmisli stručno lice i
da ga projektuje prema stanju na terenu. Ugradnja se može odraditi u
sistemu “sam svoj majstor” međutim izračunavanje potrebnog materijala i
određivanje načina postavljanja treba prepustiti stručnjacima. Postoji
“sistem za mokro postavljanje ” i “suva ugadnja”.

Prvo se postavlja stirodur (češće) ili stiropor (ređe) koji treba da
obezbedi termoizolaciju prema betonskoj ploči koja je ispod. Poželjno je
da se prilikom slaganja redova ploča ivice po nastavku ne poklapaju, već
da se odradi pomeranje.

Na površinu stirodura (stiropora) se potom postavlja aluminijumska folija
kod koje se takođe odradi preklapanje. Ovde treba povesti računa da sa
izolacijom toplota ne odlazi prema dole, međutim nekad se dešava da se
greju i prostorija gde se montira podno grejanje i zagreva se ona ispod. U
tom slučaju bi možda trebalo izostaviti toplotnu izolaciju ispod sistema,
ali o tome se svakako posavetujte sa onim kovam radi projektovanje
sistema.

Najčešće se može u praksi videti postavljanje podnog grejanja sa cevima od
16 mm između kojih je udaljenost od 10 cm. Duž zidova je potrebno
postaviti trake za izolaciju koje su rastegljive. One su neophodne jer se
beton tokom godine podjednako dugo zagreva i ne zagreva, i pri svakom od
tih perioda se ponaša drugačije.

Veoma je bitno da se odredi da li će se cevi postavljati u spiralu (kao
puž) ili će se ići na rebrasti sistem montaže. Takođe je potrebno
ispoštovati preporuku o optimalnim radijusima pod kojima će biti savijene
cevi. U čitavom sistemu treba biti montirano par termostata koji će
pratiti temperaturu na određenim tačkama i koji su povezani sa sistemom
ventila koji određuju koliko tople vode treba u svakom trenutku. Broj
termostata i njihove pozicije u prostoriji bi trebalo da odredi stručno
lice.

Prilikom pripremanja betona u njega se mogu dodati aditivi koji će da
smanje broj vazdušnih mehurova. Na taj način će se obezbediti kompaktina
smesa koja će se ravnomernije zagrevati.

SAVETI ZA POSTAVLJANJE PODNOGA GREJANA

Dužina cevi varira od nekoliko faktora od kojih je jedan prečnik cevi.
Okvirno ide na jedan kvadradni metar od 5 do 10 m dužine cevi. Kad se
podno grejanje odradi sa gušće postavljenim cevima potreban je jači
izmenjivač. Međutim u toj situaciji se dešava je potrebna i niža
temperatura vode u cevima da bi se postigla željena temperatura poda (oko
23 °C).

Udaljenost cevi od zidova bi trebala da bude najmanje 10 cm, međutim i tu
postoje izuzetci pa bi se trebalo posavetovati sa stručnim licima.

Debljina betonske košuljice treba da bude minimalno 4 cm, a poželjno je da
bude više od toga (međutim ne više od 8 cm).Podno grejanje će u situaciji
kada se koristi tanja betonaska košuljica brže zagrejati pod, ali će i
kraće zadržavati toplotu kad se prekine sa grejanjem. Deblja od 8 cm i
tanja od 4 cm ima ozbiljnih nedostataka koji nepovoljno utiču na
prenošenje toplote od cevi do površine poda.

Kada se prave novi objekti treba prilikom projektovanja predvideti visinu
ploče tako da kada se odradi montaža podnog grejanja dobije odgovarajuća
visina poda koja će biti u skladu sa visinom vrata.